O‘ZBEKISTON TARIXSHUNOSLIGIDATURKIYADAGI O‘ZBEK TAKYALARI (TEKKELARI) YORITILISHI
General information about the article
ANNOTATSIYA: Maqolada O‘zbekistonda Turkiyadagi O‘zbeklar takyalari –tekkelari asosan haj yo‘lidagi vaqtincha yashash joyi sifatida qaralgani, uningsotsiomadaniy institut sifatidagi faoliyati ko‘pincha chetda qolgani qayd etiladi. BuO‘zbek tilida to‘laqonli tadqiqotlar hali mavjud emasligi bilan ham izohlanadi. Hattomavzu yangiligidan maqolalarda “takya” atamasi turlicha qo‘llanilayotganligita’kidlanib, bu haqda alohida fikr bildirilgan. Umuman, Turkiyadagi O‘zbeklar takyalariga oid ma’lumotlar haj ziyorati,tasavvuf, sharq me’morligi, taniqli shaxsiyatlar faoliyatiga oid tadqiqotlar vamaqolalarda o‘rin olganligi, shuningdek, aynan bu mavzudagi ilmiy ishlar asosan turkva g‘arb olimlarining tadqiqotlariga tayanib qolayotgani kuzatildi. Ko‘p hollarda mavzuma’lumot va mualliflarning bevosita safar taassuroti tarzida yoritilayotganligi hamnamoyon bo‘ldi. Albatta, ba’zi tadqiqotlarda birlamchi manbalar – arxiv hujjatlari e’lonqilingan to‘plamlardagi ma’lumotlardan birmuncha foydalanish borligini ham qaydetish kerak. Bu borada 2022 yili “Turkiya – O‘zbekiston aloqalari hujjatlarda” kitobichop etilishi belgili voqea bo‘ldi. Turkiy tilli mamlakatlarning munosabatlari rivojlanayotgan hozirgi sharoitdaTurkiyadagi O‘zbeklar takyalari bo‘yicha chiqishlar birmuncha jonlanganligiolimlarning O‘zida ham bu mavzuga qiziqish ortib borayotganligini namoyon etadi. Buborada O‘zbekistonlik olimlar tomonidan Turkiyadagi arxivlar hamda O‘zbeklartakyalari shayxlarini va ular bilan bog‘liq shaxslar avlodlarida saqlanayotganhujjatlarni, takyalar bilan hayoti to‘liq yoki qisman bog‘liq bo‘lgan insonlarningxotiralarini o‘rganish zarur. Qolaversa, boshqa o‘lkalardagi O‘zbeklar takyalariUsmonli turk davlati orqali boshqarilganligini ham nazarda tutmoq o‘rinli. Bu jihatdano‘rta asrlarda O‘zbeklar takyalari tarmog‘i yuzaga kelgani hamda ular musulmono‘lkalarida O‘zbek jamoatlari qaror topishida muhim o‘rin egallaganligini ta’kidlashzarur.
Dissertatsiyalar va avtoreferatlar: Агзамова Г.А. Среднеазиатские центры торговли и пути, связывавшие их с Россией(вторая половина XVI – первая половина XIX в.): автореферат дисс. на соиск. уч. степ. канд.ист.наук. – Ташкент, 1990. – 21 с.; Каримов Э.Э. Суфийские тарикаты в Центральной Азии XII – XVвв. Диссертация насоискание ученой степени доктора исторических наук. – Ташкент, 1998. – 288с.; Маҳматқулов И. Т. Ўзбекистоннинг ўтмишдаги тасаввуф масканлари–хонақоҳларархитектурасини ўрганиш ва улардан самарали фойдаланиш асосларини ишлаб чиқиш.архитектура бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. –Тошкент, 2020. – 50б.; Раҳмонқулова З.Б. XVI – XX аср бошларида Ўрта Осиё ва Усмонийлар давлатлариўртасидаги ижтимоий-сиёсий ва маданий муносабатлар тарихи. Тарих фанлари номзоди илмийдаражасини олиш учун тақдим этилган диссертация. – Тошкент, 2002. – иловаларсиз139б.,иловалар билан 147 б.; Таниева Г.М. XVI–XIX аср ўрталарида ҳаж зиёратининг Ўрта Осиё халқлари маънавий,мафкуравий ва ижтимоий ҳаётида тутган ўрни. Тарих фанлари доктори(DSc) диссертациясиавтореферати. – Тошкент, 2022. – 79 б.; Шадиев Р. Т. Суфизм в народной жизни Средней Азии (IX – XIII вв.). Диссертация насоискание ученой степени доктора философских наук. – Самарканд, 1993. – 259с. Arxiv hujjatlari to‘plamlari Belgelerle Türkiye–Ӧzbekistan ilişkileri. Oʻzbekiston–Turkiya aloqalari hujjatlarda. Projeyӧnetecisi/Loyiha rahbari: U. Ünal, U. Yusupov; Sorumlular/Mas’ullar: M. Tokdemir, C. Ekici, A.Ӧzkilinç, D. Zakirova, A. Aliyev, N. Mirzayev. – Istanbul, 2022. – 368 b.; История Центральной Азии в османских документах (Научные редакторы:Ш.Мустафаев, М. Серин; Обработка и транслитерация документов: К. Гурулкан, М. Билгин,Н.Пакирдаг): Том I. Политические и дипломатические отношения. – Самарканд, 2011. – 310с.; Том II. Духовные и религиозные связи. – Самарканд, 2011. – 222 с.; Том III. Общественная и повседневная жизнь. – Самарканд, 2012. – 313с. Adabiyotlar va maqolalar: Ахмедов Б. Историко-географическая литература Средней АзииXVI–XVIIIвеков(Письменные памятники). – Ташкент: Фан, 1985. – 260 с.; Байкова Н.Б. Роль Средней Азии в Русско-индийский торговых связях(вторая половинаXVI – первая половина XVIII в.) – Ташкент, 1964. – 192 с.; Bebitov M.A. Turkiya Antakiyadagi Oʻzbeklar takiyalari // Oriental Renaissance: Innovative,educational, natural and social sciences. – 2021. – Volume 1, Issue 11. – B. 1233–1241.; Болтабоев Ҳ. Фитрат ва Жадидчилик. Илмий-тадқиқий мақолалар. –Тошкент: АлишерНавоий номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонаси, 2007. – 286 б.; Istanbuldaki Türkistan Tekkeleri (Ata yurt ile Ana yurt arasindaki manavi kӧpruler). – Istanbul,2017. –294 s.; Kamalova H. Orta Asya'dan istanbul'a Tarihi ve Kültürel Bir Mekan: Özbekler Tekkesi / 7.Uluslararası Türk Kültürü kongresi: Türk ve dünya kültüründe Istanbul= 7th International TurkishMaxsus son | 1 (12) Alfraganus xalqaro ilmiy jurnali 30 Culture Congress: In Turkish and world culture Istanbul: Bildiriler/yayına hazırlayan: Sıııan Gür,Şebnem Ereebeci Çmar. – Ankara: Atatürk Kültür Merkezi, 2011. – S. 171–188.; Камолиддин Ш.С. Ал-Қуддусдаги ал-Ўзбекиййа хонақоҳи / Обитель ал-Узбекиййа вИерусалиме / Cloister of Uzbek Sufies in Jerusalem // Moziydan sado. – Тошкент, 2013. – 4 (60)-сон.– Б. 29–34.; Камолиддин Ш. С. Истанбулдаги Ўзбек теккелари // Хорижий шарқ мамлакатларитарихий жараёнлари ва уларни ўрганишнинг долзарб муаммолари. Илмий-амалий конференцияматериаллари тўплами. – Тошкент, 2017. – Б. 28–36.; Камолиддин Ш. Истанбулдаги Ўзбек теккелари // Хорижий шарқ мамлакатларидагитарихий жараёнлар ва уларни ўрганишнинг долзарб муаммолари. Республика миқёсидагиилмий-амалий конференция материаллари тўплами. – Тошкент, 2024. – Б. 54–64.; Kılıç-Schubel, Nurten. 2006. Rethinking the Ties Between Central Asia and the OttomanEmpire: Travels of a Central Asian Shaykh in Ottoman Empire in the 16th Century. In Papers of VIIIthInternational Congress of the Economic and Social History of Turkey. June 18–21, 1998. – Bursa,1998. – PP. 4–26.; Маньковская Л.Ю. Типологические основы зодчества Средней Азии(IX –начало ХХ в.)– Ташкент: Фан, 1980. – 184 с.; Маҳмуд Асад Жўшон. Ислом, Тасаввуф ва Ахлоқ / тарж. ва сўнг сўз муаллифи ХожаСайфуддин Сайфуллоҳ. – Тошкент: Истиқлол, 2000.; Маҳмуд Асад Жўшон. Ислом ва Ахлоқ / тарж. ва сўнгсўз муаллифи СайфуддинСайфуллоҳ. – Самарқанд: Имом Бухорий халқаро маркази нашриёти, 2019. – 356б.; Маҳмуд Асъад Жўшон. Сиддиқлар йўли. Тасаввуф ва нафс тарбияси. –Тошкент:«Matbaachi» нашриёт-матбааси, 2022. – 200 б.; Миропiев М. Религiозное и политическое значенiе хаджа или священнаго путешествiямухаммеданъ въ Мекку для совершенiя религiознаго празднества. Сочиненiе студентаКазанской духовной академiи XIX учебнаго курса (1874–1878 гг.) Михаила Миропiева. –Казань, 1877. – 250 с.; Михалева Г.А. Торговые и посольские связи России со среднеазиатскими ханствамичерез Оренбург. – Ташкент, 1982. – 96 с.; Мустафаев Ш. Шейх Али Самаркандий – проводник духовно-культурного трансферамежду Мавераннахром и Анатолией (по данным Османских источником) // O’zbekiston tarixi. –Тошкент, 2018. – 2-сон. – Б. 80–85.; Таниева Г. XVI – XIX аср биринчи ярмида Ўрта Осиё халқларининг ҳаж зиёрати тарихи.– Тошкент, 2021. – 328 б.; TDV İslâm Ansiklopedisi 40-Cilt. – Istanbul, 2011.; Турар Усмон. Тасаввуф тарихи. – Тошкент: Истиқлол, 1999. – 180 б.; Туркияда яссавийшунослик: Қул Хожа Аҳмад Яссавийнинг ҳаёти, ижоди ва тариқатимавзусида турк яссавийшуносликлари билан ўтказилган суҳбатлар тўплами. Суҳбат қилувчи ванашрга тайёрловчи Нодирхон Ҳасан. – Тошкент: Истиқлол, 1999. – 56 б.; Турсунов Ш. Бурҳониддин Муҳаққиқ Термизий ҳаёти ва фалсафий мероси(тарихий ваадабий манбалар асосида) // Academic Research in Educational Sciences. – 2024. – Volume 5. Issue1. – Б. 81–89.; Чўлиева В. Э. Баҳоуддин Валаднинг ҳаёти, фалсафий таълимоти ва илмий мероси//Имом Бухорий сабоқлари. – Самарқанд, 2021. – 3-сон. – Б. 16–17.; Shukurzoda М. Qardosh va qondoshlar hamkorligining keng qamrovli strategik sheriklikufqlari (O‘zbekiston va Turkiya рespublikalari o‘rtasidagi diplomatik munosabatlar va qardosh ikkiMaxsus son | 1 (12) Alfraganus xalqaro ilmiy jurnali 31 Maxsus son | 1 (12) mamlakatlar o‘rtasida keng qamrovli strategik sheriklik munosabatlariga bag‘ishlanadi). – Toshkent:«NI SO POLIGRAF», 2023. – 376 b.; Юсупова М., Рахимова З., Ибрагимов О. Суфийские традиции в искусствеМавераннахра XV–XVII вв. (Архитектура, миниатюра, музыка). – Ташкент: издательствожурнала “San’at”, 2010. – 208 с.; Ҳайитов Ш., Раҳмонов К., Аҳмадов А. Бухоро ва Бухорийларнинг жаҳоний шуҳрати. –Тошкент: Наврўз, 2020. – 208 б.; Internet materiallari: Камолиддин Ш.С. Истанбулдаги Ўзбек такиялари. – https://telegra.ph/Istanbuldagi-%D1%9Ezbek-takiyalari-11-11. Maqola joylashtirilgan sana: 11.11.2020.; Тожиалиев Д. Туркиядаги ўзбек хонақоҳларига назар. – https://kun.uz/kr/03778684?q=%2F03778684. Joylashtirilgan sanasi: 21.11.2016.; Тўрамурод К. Ўзбеклар теккеси нима? – https://zarnews.uz/post/ozbeklar-tekkesi-nima.Joylashtirilgan sanasi: 06.01.2021.
Akmalovna , S. P., & Muhammad, J. . (2025). O‘ZBEKISTON TARIXSHUNOSLIGIDATURKIYADAGI O‘ZBEK TAKYALARI (TEKKELARI) YORITILISHI. ALFRAGANUS, 1(3), 10–37. https://doi.org/
Akmalovna , Sevara, and Jaloliddin Muhammad,. “O‘ZBEKISTON TARIXSHUNOSLIGIDATURKIYADAGI O‘ZBEK TAKYALARI (TEKKELARI) YORITILISHI.” Academic Research in Educational Sciences, vol. 3, no. 1, 2025, pp. 10–37, https://doi.org/.
Akmalovna , P. and Muhammad, . 2025. O‘ZBEKISTON TARIXSHUNOSLIGIDATURKIYADAGI O‘ZBEK TAKYALARI (TEKKELARI) YORITILISHI. Academic Research in Educational Sciences. 3(1), pp.10–37.